Tea Konta je medicinska sestra, kao što je bila i njena baka. Trenutno radi kao voditeljica patronažne službe u Domu zdravlja Livno. Na početku pandemije, svaki novi dan je predstavljao novi izazov. Iako danas rad u vanrednim okolnostima polako postaje rutina, oprez i poštivanje epidemioloških preporuka  su i dalje neophodni.

Na Tein odabir profesionalnog  poziva najveći uticaj je imala njena baka koja je također bila medicinska sestra. Tea je radeći  svoj posao potvrdila svoja uvjerenja iz djetinjstva  –  a to su humanost i ljepota poziva medicinske sestre-tehničara. Radila  je 15 godina  na porodiljnom odjeljenju Županijske bolnice u Livnu kao primalja. Danas radi kao voditeljica patronažne službe u Domu zdravlja Livno.

Tea priznaje da je na početku pandemije svaki dan predstavljao novi izazov i da je bilo određene doze straha jer je virus bio nepoznat. Činjenica je da se ni danas, pola godine poslije, još uvijek ne zna mnogo o novom virusu, ali da sve polako postaje rutina: od samog dolaska na posao i pripreme za teren, oblačenja adekvatne osobne zaštitne opreme, pa do odlaska na teren. „U početku su me ljudi čudno gledali sa  svom tom osobnom zaštitnom opremom i pitali se zašto sam uopće tako obučena, a neki su čak  bili  i vidno uznemireni. Međutim, nakon razgovora s njima, smirili bi se i shvatili da je sve to samo za njihovo dobro, ali i za dobro nas, medicinskih radnika“, pojašnjava Tea.

„Danas, u ovo vrijeme pandemije, svi moramo biti na oprezu jer se borimo protiv nevidljivog neprijatelja. Veliki dio društva se malo „opustio“ što se tiče poštivanja epidemioloških preporuka, a mi kao struka stalno apeliramo na obavezno nošenje osobne zaštitne opreme i poštivanje ostalih epidemioloških preporuka“, upozorava Tea. Od velike je važnosti odgovornost i ozbiljnost pojedinaca. Medicinske sestre/tehničari su svakodnevno izloženi riziku jer su u izravnom kontaktu sa pacijentima, bilo s potencijalno pozitivnima, bilo s pozitivnima na korona virus. Stoga je veoma bitno uzajamno poštivanje i profesionalan odnos u  novonastaloj situaciji. „Potrebito je čuvati zdravstveni kadar, jer ako mi obolimo, neće imati ko raditi i pomagati pacijentima“, ističe Tea.

Kao i mnoge njene kolege, Tea smatra da relevantne vlasti moraju više ulagati u zdravstveni sektor, posebno u zdravstveni kadar. Edukacije vezane za rad u vanrednim situacijama ali i osiguranje adekvatnih uvjeta, bilo da se radi o opremi ili prostoru za rad, su od velike važnosti.

Medicinske sestre/tehničari su nosioci zdravstvenog sistema i igraju veoma bitnu ulogu u očuvanju i sprječavanju njegovog kolapsa. „Ovom prilikom bih se zahvalila svima koji poštuju sve propisane epidemiološke preporuke  jer samim time čuvaju i nas, medicinske radnike. Zahvalila bih se i Fondaciji fami/ProSes-u, jer su nam donirali prijeko potrebnu osobnu zaštitnu opremu, bez koje odlazak na teren ne bi bio moguć“, Tea zaključuje.